∞†∞†∞†∞†∞∞†∞†∞†∞†∞†∞†∞†∞∞†∞†∞†∞†∞†∞†∞†∞
Бадњак
Много је лепих обичаја везаних за Божић, али ако се не оде у цркву на Свету Литургију на дан Божића, све је само обична гозба и игра.
На Бадње вече,
уочи Божића се ложи бадњак, то је младо храстово дрво, које су некада домаћини
секли у шуми. У наше време је то свежањ храстових гранчица, али значење је исто:
ово младо дрво символише самога Христа и његов улазак у свет, у наша срца и наше
куће. То
што
се ложи бадњак, представља топлину Христове љубави. Затим, бадњак је подсећање
на дрво које су пастири донели у пећину, и које је праведни Јосиф заложио како
би се тек рођени Богомладенац загрејао у хладној пећини. И има још једно
тумачење, а то је да је бадњак наговештај страдања и Крста Христовог. Слама која
се уноси у кућу подсећање је на ону сламу из јасала на коју је Пресвета
Богородица положила тек рођеног Господа.Тамјан којим се кади кућа, као и дарови
који се стављају у сламу, подсећање су на дарове који су донели мудраци са
Истока и њима даровали Новорођеног Христа. Божићни обреди, у кући и цркви, имају
своју дубоку символику, и одраз су вере у Живога Бога и подсећање на лепоту оне
јединствене ноћи кад су крупне звезде над Палестином потамнеле од једне велике,
нове, какву нико до тада није видео, звезде која је обасјала новом светлошћу сва
пророчанства Старог завета, јер је означила пророковано рођење Спаситеља,
настанак новог времена, Новог завета и новог света."
Рождество Господа и Бога и Спаса нашега Исуса Христа
ХРИСТОС СЕ РОДИ - ВАИСТИНУ СЕ РОДИ!
"А кад се наврши вријеме, посла Бог Сина својега јединороднога" (Гал 4, 4), да спасе род људски. И кад се испуни девет месеци од благовести, коју јави архангел Гаврил Пресветој Дјеви у Назарету, говорећи: "Радуј се, благодатна... ево зачећеш и родићеш сина, и надјени му име Исус" (Лк 1, 18 и 31). У то време изиђе заповест од кесара Августа, да се попише сав народ у Царевини римској. Сходно тој заповести требаше свако да иде у свој град и тамо се упише. Зато Јосиф Праведни дође с Пресветом Дјевом у Витлејем, град Давидов, јер обоје беху од царског колена Давидова.
Па како се у тај малени град слеже много народа ради пописа, не могоше Јосиф и Марија наћи конака ни у једној кући, због чега се склонише у једну пећину овчарску, где пастири овце своје затвараху. У тој пећини, а у ноћи између суботе и недеље, 25. децембра роди Пресвета Дјева Спаситеља света, Господа Исуса Христа. И родивши Га без бола, као што Га је и зачела без греха, од Духа Светога, а не од човека, она Га сама пови у ланене пелене, поклони Му се као Богу и положи Га у јасле. Потом приђе и праведни Јосиф, и он Му се поклони као божанском плоду девичанске утробе. Тада дођоше и пастири из поља, упућени од ангела Божјег, и поклонише Му се као Месији и Спаситељу.
И чуше пастири мноштво ангела Божјих где поју: "Слава на висини Богу, и на земљи мир, међу људима добра воља" (Лк 2, 14). У то време стигоше и три мудраца с Истока вођени чудесном звездом, са даровима својим: златом, ливаном и измирном, и поклонише Му се као Цару над царевима, и дариваше Га даровима својим (Мт 2). Тако дође у свет Онај, чији долазак би проречен од пророка, роди се онако како би проречено: од Пречисте Дјеве, у граду Витлејему, од колена Давидова по телу, у време када више не беше у Јерусалиму цара од рода Јудина, него цароваше Ирод туђин. После многих Својих праобраза и наговештења, изасланика и весника, пророка и праведника, мудраца и царева, најзад се јави Он, Господар света и Цар над царевима, да изврши дело спасења људског, које не могоше извршити слуге Његове. Њему нека је вечна слава и хвала. Амин.
Сабор Пресвете Богородице
Други дан Божића
Црква хришћанска одаје славу и хвалу Пресветој Богоматери, која роди Господа и
Бога и Спаса нашега Исуса Христа. Сабором се њеним назива ово празновање зато,
што се тога дана сабирају сви верни, да прославе њу, Матер Богоридицу, и што се
торжествено, саборно, служи у част Њену. У Охриду је од старине био обичај, да
се уочи другог дана Божића вечерња служи само у Светој Богородици званој
Челница. Све свештенство са народом ту је саборно прослављало Пречисту
Богоматер.
Свети првомученик Стефан, архиђакон
Сродник апостола
Павла, и Јеврејин од оних Јевреја, који живљаху по областима јелинским.
Беше
Стефан први од седам ђакона, које апостоли свети рукоположише и поставише на
службу око помагања сиротних у Јерусалиму. Зато се и прозва архиђаконом. Силом
вере своје Стефан чињаше чудеса велика међу људима. Злобни Јевреји препираху се
с њим, но биваху увек побеђивани његовом мудрошћу и силом Духа, који кроз њега
дејствоваше. Тада посрамљени Јевреји, навикнути на потворе и клевете, узбунише и
народ и старешине народне против невиног Стефана, клеветајући га као да је хулио
на Бога и на Мојсеја. Брзо нађоше лажне сведоке који то потврдише.
Тада Стефан стаде пред народ, и сви видеше лице његово "као лице ангела" (Дап 6, 15), то јест, лице му беше озарено благодатном светлошћу као негда Мојсеју, кад је с Богом говорио. И отвори Стефан уста своја и изређа многа доброчинства и чудеса Божја, која Бог учини у прошлости народу израиљском као и многе злочине и противљење Богу од стране тога народа. Нарочито их изобличи за убиство Христа Господа назвавши их "издајницима и крвницима" (Дап 7, 12). И док они шкргутаху зубима, Стефан погледа и виде небо отворено и славу Божју. И то што виде, он објави Јеврејима: "Ево видим небеса отворена и Сина Човечјега гдје стоји с десне стране Бога" (Дап 7, 56). Тада га пакосници изведоше ван града и убише камењем. Међу мучитељима његовим беше и његов сродник Савле, доцније апостол Павле. У то време стајаше у даљини на неком камену Пресвета Богородица са светим Јованом Богословом и гледаше мучеништво овога првог мученика за истину Сина њеног и Бога, молећи се Богу за Стефана. То се десило на годину дана после силаска Духа Светога на апостоле. Тело светог Стефана тајно узе и сахрани на своме имању Гамалил, кнез јеврејски и потајни хришћанин. Тако славно сконча овај првенац међу мученицима хришћанским и пресели се у Царство Христа Бога.
∞†∞†∞†∞†∞∞†∞†∞†∞†∞†∞†∞†∞∞†∞†∞†∞†∞†∞†∞†∞