∞†∞†∞†∞†∞∞†∞†∞†∞†∞†∞†∞†∞∞†∞†∞†∞†∞†∞†∞†∞
Свети Јован Крститељ
Због тога што је Јованова
главна улога у животу одиграна на дан Бојогављења, Црква је од старине посветила
дан по Богојављењу спомену његовом. За овај дан везује је још и догађај са руком
Претечином. Јеванђелист Лука пожелео је да пренесе тело Јованово из Севастије,
где је велики пророк и посечен био од Ирода, у Антиохију, своје родно место. Но
успео је само да добије и пренесе једну руку која се у Антиохији чувала до
десетог века, па је после пренета у Цариград, одакле је и нестала у време
Турака. Свети Јован прославља се неколико пута у години, но највише свечара има
овога дана, 20. (7.) јануара.
Међу личностима јеванђелским, које окружују Спаситеља, личност Јована Крститеља
зау
зима
сасвим засебно место, како по начину свога доласка у свет, тако и по начину
живота у свету, и по улози крштавања људи за покајање и крштења Месије, и тако
најзад по своме трагичном изласку из овог живота. Он је био такве моралне
чистоте да се, ваистину, пре могао назвати ангелом, како га Свето Писмо и
назива, него ли смртним човеком. Од свих осталих пророка свети Јован се
разликује нарочито тиме што је он имао ту срећу да је могао и руком показати
свету Онога кога је пророковао. За руку светог Јована прича се да ју је сваке
године на дан светитељев архијереј износио пред народ. Понекад се та рука
јављала раширена, а понекад и згрчена. У првом случају означавала је родну и
обилну годину, а у другом неродну и гладну (в. датуме у години: 24. фебруар 25.
мај 24. јун 29. август).
Тридесет година поста и молчања!
To ни горске звери не могу поднети.
Лав глад своју блажи музиком рикања.
И дрво зашуми кад ветар налети,
A ти не зашуми, нит рикну, нит јекну.
Пустињом ни плач ти ни песма одјекну!
Човек ли си, реци? Како ти је име?
Да л' ћеш икад хтети проговорит' c киме?
— „Глас, глас, глас, ја сам глас, a On Реч Божја,
Послат сам да вичем деци Израиља:
Покајте се, људи, ево Он долази,
Добар плод творите свак по својој снази.
Ево, ево иде, o чудо чудеса,
Усред воде скривен огањ са небеса!
Ево јагње Божје сред вукова ходи;
Вукови, перите ћуд вучју у води!
Тридесет година молчања и поста,
Шта од твога тела сем гласа преоста?
Твоје сухо тело, сенка гласа твога,
Што вест једну гласа: ево к нама Бога!
Твоје сухо тело, трску, Ирод скpши.
Ho глас оде, оде, — нико да г' угуши.
Чиј' је глас то? од ког векови трепере?
Лава гладног? не, не — човека од вере.
(Охридски Пролог - Св. Николај жички)
∞†∞†∞†∞†∞∞†∞†∞†∞†∞†∞†∞†∞∞†∞†∞†∞†∞†∞†∞†∞